U prostorijama Centra za zastupanje demokratske kulture u Severnoj j Mitrovici održana je panel diskusija na temu "Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanjima nestalih". Tema nestalih na prostoru Kosova je i dalje aktuelan i nakon 23 godine nakon prestanka sukoba. Za mnogim licima se i danas traga i veoma je teško govoriti i raditi na ovom problemu. Negovan Mavrić član Resursnog centra i koordinator Udruženja nestalih iz Velike Hoče kazao je da ni malo nije lako govoriti na ovu temu i da je ona jedna od najtežih za razgovor. "Nešto što čovek ne može da bude suzdržan, a d ane kaže da je ovo nešto što je moglo najteže i najgore da se desi. Samim tim dobro znamo šta se desilo, ali verovatno da malo ljudi shvata šta su stvarno porodice doživele i šta sve stvarno porodice sve ovo vreme koje nije ni malo kratko, to je 23 godine sa kakvim se problemima suočavaju. Prvi problem je njihov najmili koji je nestao, dobro znamo da su porodicama i po nekoliko članova stradali i kada to sve saberemo i ako posle 23.godine kažemo da tražimo 1.600 ljudi na ovako malom prostoru mislim da je to rezultat gde moćnici drže ono što bi trebalo da se reši drže za sebe i možda ne žele da rade, to je previše za ovako malo društvo, rekao je na početku diskusije Mavrić. Silvana Marinković koordinatorka Udruženja nestalih iz Gračanice dodaje da je sve počelo od dolaska KFOR -a na Kosovu. "Od dolaska KFOR - a počinju sva masovna kidnapovanja kako Srba tako i Albanaca, Roma i ostalih nacija koje žive na ovim prostorima. Koliko ovo zavisi od njih? Ovo zavisi mnogo od Međunarodne zajednice, jer da Međunarodna zajednica želi da se ovo reši ovo bi moglo da se reši za jedan dan, ali upravo kako sam na početku rekla od njihovog dolaska dolazi do velikog broja kidnapovanja. Znamo da su i oni pomagali da se sve to izdešava pa bi to klupko moglo da se odmotava i mnogi bi bili izvedeni pred lice pravde, ako bi počelo da se malo opširnije priča o ovome", smatra Marinkovićeva. Aid Qerkini član Resursnog centra za nestala lica je istakao da Međunarodna zajednica treba da vrši pritisak, jer su svi zajedno u ovom problemu i Srbi i Albanci ali i ostali narodi druge nacionalnosti koji žive na ovim prostorima. ''Kao centar kada smo osnovani, naš cilj je bio da uključimo sve zajednice kao što su Albanci, Srbi, zajednica raje i sve koji se osećaju inferiornim po pitanju nestalih lica u Republici Kosovo. Mislim da su svi napori koji su ulagani za istinsku saradnju između albanske i srpske zajednice uvek dolazili sa nivoa nevladinih organizacija i ljudi koji su bili dobronamerni u obe zemlje, a kao što sam rekao ne uvek su politički sastanci ili razgovori bili iskreni. Imali smo slučajeve da obe zemlje uopšte nisu razgovarale, ali smo imali i slučajeve da pitanje nestalih uopšte nije bilo na dnevnom redu. Sa ljudima koji su učestvovali u komisiji za nestala lica imali smo brojne sastanke gde sam i ja bio učesnik, gde smo imali sastanke u Nišu u Vrnjačkoj banji, zatim bilo je sastanaka u Prištini bilo je i u Beogradu gde su se obe strane i Albanci i Srbi. dogovorili smo da imamo neku vrstu početka, da tako kažem, neku vrstu pomirenja među članovima porodice, gde verujem da nakon što se članovi porodice drugačije gledaju jedni druge, znaći više se ne gledaju kao neprijatelji, Mislim da će politika početi rešiti ove slučajeve'',rekao je on Na kraju panel diskusije koordinatorka nestalih iz Gračanice Silvana Marinković je apelovala na sve političare da ovo pitanje bude važno kako bi se počelo sa rešavanjem problema neatalih. "Apelujem na sve političare da ne samo da kažu da je ovo jedno veoma važno pitanje, da stvarno ovo pitanje bude važno i da konačno počne ovo pitanje da se rešava, da ne zloupotrebljavaju nas težak položaj, d akonavno počnu da rade, da Komisija tj. da Radna grupa da Međunarodni komitet Crvenog krsta utiče i na Beograd i na Pristinu da Radna grupa nastavi sa radom i da konačno se sa nečim krene da ne bude iskopavanja samo na jednoj strani pošto postoje mnoge potencijalne grobnice i ovde, da se EULEX pozabavi time i da ne bude da će te grobnice da se rade na prolece na jesen na prolece na jesen i tako godinama da odugovlači, nego da konačno krene sa radom", zaključila je ona. Ines Aljović Mihajlović programski službenik NVO ACDC istakla da je u sklopu ovog projekta održano niz aktivnosti. Održano je pet fokus grupa sa predstavnicima medija, Civilnog društva, akademske zajednice, sa svim ljudima koji su bili relevantni da razgovaraju na ovu temu. Kroz fokus grupe vođeni su razgovori i sa predstavnicima Udruženja nestalih i njihovih članova, sa porodicama nestalih i kroz održavanje fokus grupe sumirali utiske i uvid šta građani Kosova misle o ovoj temi i da li ima pomaka. Projekat je finansiran od strane RECOM -a mreža pomirenja, a u sklopu inicijative "Tranzicione pravde i izgradnje poverenja na Zapadnom Balkanu.