Osim fizičkog, žena je često izložena i emocionalnom, ekonomskom i psihološkom vidu nasilja. Razlika je u tome što je ovaj vid nasilja u praksi teško prepoznatljiv za sistem, dok žrtva uglavnom kasnije saznaje da i od ovakvog vida nasilja ima pravo zaštite. Istambulska konvencija jasno definiše psihološki vid nasilja i zahvaljujući tome sudstvo i policija mogu da ovo nasilje tretiraju kao krivično delo, poručuju iz civilnog sektora na Kosovu. Praksa pokazuje da se nasilje nad ženama prijavljuje tek kada ono preraste u fizičko i ostavi vidne tragove na licu ili telu žrtve. Ekonomsko, emocionalno i psihološko nasilje žrtve uglavnom ne prepoznaju i postanu svesne istog tek posle razgovora ili ukazane stručne pomoći, otkriva nam mlada žena sa severa Kosova (ime poznato redakciji) koja je i sama pretrpela fizičko nasilje od strane svog supruga. Ističe da zabrane, napade ljubomore, psovke , pogrdne reči i osude žene često i ne doživljavaju kao vid nasilja od strane partnera. Žrtva nasilja 1 „Kada je žrtva u braku obično kreće od verbalnog nasilja gde je suprotna strana uvek nečim nezadovoljna ima brojne osude, neke ružne reči, neke ucene neke zabrane tako da se to na početku ne shvata kao jedan vid nasilja već kao jedan vid ljubomore da je to zbog nekih osećanja i da je to donekle normalno. Međutim, kad se krene sa nekim uvredama i zabranama vidimo da takav odnos nikada ne bi trebalo da bude normalan niti da se tako gleda na takve stvari“. Ona dodaje da prećutano psihološko, emocionalno ina kraju ekonomsko nasilje kasnije uglavnom prerasta u fizičko. Čak i tada žrtva nije dovoljno hrabra i jaka da prijavi nasilnog supružnika. Žrtva nasilja 1 „Drugi put kada sam se vratila kod roditelja sa modricama, polomljena dva prsta i krvava, otišla sam u policiju sa ocem, međutim, nisam prijavila nasilje zato što kada sam tamo otišla bilo mi je rečeno kako će to da mu se uvede u krivični dosije i kako on neće moći da nađe posao. Hiljadu stvari su navedene i onda sam se osećala jako usamljeno, napušteno, nisam se osećala bezbedno, razmišljala o nekoj svojoj budućnosti, kako ću dalje sama sa decom, onda to nisam prijavljivala i to nije išlo dalje“. Psihološko nasilje je teško dokazivo, na žalost ni institucije nisu dovoljnokompententne da prepoznaju ovaj vidnasilja kaže psihološkinja i izvršna direktorka „Asist Kosovo“ Visare Beriša.  Visare Beriša - psihološkinja i izvršna direktorka „Asist Kosovo“  „Psihološko nasilje uglavnom stvara konfuziju kod samih žrtava zato što žrtva u tom položaju teško prepoznaje sebe da je žrtva psihološkog nasilja koja mora identifikovati pokazatelje izvršioca ali i pokazatelje nasilja što je za nju veoma teško učiniti. Početi od činjenice da kao društvo živimo u porodičnim zajednicama u kojima je psihološko nasilje jako prisutno ako ćemo pogledati stvari u retrospektivi mnoge žrtve relitavizuju nasilje jer su tako navikle živeti na taj način su odgojene. Tako da možemo doći do zaključka da su same žrtve one koje bi morale biti na pravi način upoznate i edukovane o nasilju kako bi bile u stanju reći dosta - jer posle toga to može da eskalira i postati fizičko nasilje“, pojasnila je Beriša. Kao društvo duboko smo ukorenjeni u patrijarhalnim normama i one su prepreka za pravilno definisanje psihološkog nasilja smatra Tijana Simić Lavali programska direktorka NVO „Žensko pravo“ iz Mitrovice. Psihološko nasilje se za sada ne prepoznaje u dovoljnoj meri ni u društvu ni u sistemu. Čak ni zakonodavac nije dovoljno opisao i definisao ovaj vid nasilja zbog čega institucije sudstvo i policija ne mogu jasno da procene i ne znaju na koji način da ovaj vid nasilja definišu kao krivično delo. Tijana Simić Lavali – programski direktor NVO „Žensko pravo“ - Mitrovica „Psihološko nasilje kao pojam je nov za naše društvo. To se vrlo često ne prepoznaje kao nasilje već nešto što je normalno, ta kontrola žene i dominacija muškarca postaje opšte prihvaćen, ako uzmemo u obzir da je OEBS-ovo istraživanje pokazalo da je blizu 70 odsto žena doživelo neki vid nasilja onda možemo da vidimo da ima logike da mi nismo društvo koje vrlo lako prepoznaje nasilje kao takvo. Onda postoji taj drugi problem u zakonu i u tom članu koji smo spomenuli da se kaže da je psihološko nasilje krivično delo i tačka tu se staje i nema objašnjenja šta definiše psihološko nasilje kao krivično delo i koji su elementi tog krivičnog dela. Mi imamo i Istambulsku konvenciju koja je uneta u Ustavu Kosova. U članu 33 Istambulske konvencije postoje elementi koji definišu tu vrstu nasilja kao krivično delo“, rekla je Simić Lavali. Od kada je pre dve godine zvanično počeo sa radom „Ženski inkluzivni centar je kroz različite programe zaštite i edukacije pomogao brojnim pripadnicama nežnijeg pola koje su pretrpele neki vid porodičnog nasilje. Ovo je jedina ustanova južno od Ibra koja nudi zaštitu žrtvama nasilja iz srpske i romske zajednice. U okviru programa psihosocijlne rehabilitacija i ekonomska reintegracija žena izloženih nasilju u porodici, u saradnji sa međunarodnom oranizacijom Save the Children u Ženskom inkluzivnom centru u Novom Brdu odražava se radionica šivenja i krojenja sa ženama žrtvama nasilja. Nevenka Rikalo iz „Ženskog inkluzivnog centra“ ističe da se sa njihovim štićenicama radi na tome da prepoznaju kom su nasilju izložene ali i upoznavanju sa mogućnostima koje im se nude kako bi bile zaštićene. Nevenka Rikalo „Ženski inkluzivni centar“   „Radi se dosta na prevenciji kako bi žene prepoznale prvo kojoj vrsti nasilja su izložene a posle toga i kome mogu da se obrate i na koji način jer postoje službenici u Centrima za socijalni rad, postoje posebne istražne jedinice u policiji u kojima rade žene koje razgovaraju sa žrtvama nasilja u porodici za razliku od prethodnog perioda pre nekoliko godina kada je ispitivanje i zapisnik vodio muškarac. Pored toga stvoreni su koordinacioni mehanizmi, to su timovi u svim opštinama koje je potrebno institucionalizovati. Sada planiramo da pokrenemo inicijativu da timove institucionalizujemo jer njih čine ljudi koji su doktori, pravnici, profesori, sociolozi, pedagozi, psiholozi i bio bi to jedan kreativan koji će omogućiti da se još prošire informacije i prevencija za zaštitu od nasilja. Poznato nam je da je u našim ruralnim sredinama vrlo malo žena informisana o zaštiti od nasilja kao i od vršnjačkog nasilja“, kaže Rikalo. Pored radionica šivenja sa ženama se u cilju ekonomske nezavisnosti i osnaživanja radilo i u okviru radionica tkanja, organizovani su i frizerski, kozmetičarski i kursevi za masažu. Ženski inkluzivni centar svojim radom pokriva opštine Novo Brdo, Klokot, Parteš, Ranilug, Gračanica, Štrpce i Kamenica na jugu. Na severu Kosova postoji centar u Zubinom Potoku.