Dve žene su ubili njihovi muževi tokom prošle godine. Muškarci su u desetinama slučajeva od rata uskratili ženama pravo na život. Prijavljene su stotine drugih slučajeva nasilja u porodici. Lanac pravosudnih i bezbednosnih institucija ne uspeva da spreči ove slučajeve. Organizacije za prava žena i ombudsman za svoj tretman krive institucije pravde i bezbednosti, jer nisu reagovali pre nego što su završili smrtno. U martu prošle godine, Sebahatu Sopi je navodno ubio njen bivši muž. Isti je tada i sebi oduzeo život. Nekoliko meseci kasnije, u avgustu, Kosovo je potresao još jedan događaj. Mrtvo telo 18-godišnje Marigone Osmani ostavljeno je na vratima bolnice u Uroševcu. Sumnja se da ju je ubio 11 godina stariji suprug, jer nije mogla da se nosi sa zlostavljanjem kojem je bila izložena dva dana zaredom. Posle dva dana bekstva, njenom suprugu stavljene su lisice na ruke u jednom selu u Uroševcu. Pored ova dva slučaja, tokom 2021. godine zabeležen je i slučaj ubistva žene od strane njene sestre. Šalja: Ukupno tri žene su izgubile život od posledica nasilja u porodici „Usled nasilja u porodici u periodu januar-novembar 2021. godine život su izgubile ukupno tri žene. [...] Policija Kosova tretira slučajeve nasilja u porodici sa ozbiljnošću i visokim prioritetom, gde je u okviru Kosovske policije formiran poseban sektor sa specijalnim jedinicama u okviru kojih rade istražni policajci koji su završili obuku različitih nivoa“, izjavljuje kapetan Arsim Šalja , koji je šef sektora protiv nasilja u porodici u Kosovskoj policiji. Adeljina Beriša iz Mreže žena Kosova kaže da bi se ovi slučajevi mogli sprečiti ako bi postojao adekvatniji institucionalni odgovor tokom njihovog tretiranja kada su žene tražile zaštitu i podršku. Beriša: Kada bi zakon funkcionisao, ovaj slučaj bi bio sprečen „Mlada žena od 18 godina, završila je kobno jer je njena nesreća što je imala zločinačkog partnera, koji je pre upoznavanja bio poznat svim institucijama u opštini Uroševac, institucijama odbrane, policiji, tužilaštvu. Saznali smo da je imao preko 100 počinjenih prekršaja. I ako bi dobio kaznu unapred u vreme kada je počinio sva ta dela i bilo je pretnji smrću, krivičnih dela koja bi ga, da je zakon funkcionisao kako treba, držala do pet godina zatvora, a možda bi ga sprečio da doći u kontakt sa preminulom“, rekla je ona. Institucionalno nasilje naziva nemar koji se čini prema ovim slučajevima, direktorka organizacije za pravdu i ravnopravnost Inject, Ljuljete Aljiu. Ona kaže da odgovornost za ove tragedije snose institucije. Aliu: Nemar institucija je kršenje ljudskih prava „Za slučajeve kojiesu se ovde završili kobno, često sam isticala da veliki deo odgovornosti pada na institucije. Institucionalno nasilje, o čemu smo takođe mnogo razgovarali 2018. godine, kada smo organizovali proteste zbog slučaja Valjbone, bio je pokušaj podizanja svesti institucija. Ono što se dešava sa nemarom, sa kašnjenjima u sudovima, jeste institucionalno nasilje. Kršenje ljudskih prava je kada institucija ne obavlja svoje dužnosti kako treba i posustaje u zaštiti prava građana koji vam po zakonu pripadaju, to je nasilje koje institucija čini prema građanima", rekla je Aljiu za KosovaPress. Dalje, govoreći o slučaju maloletnice iz Uroševca, Adeljina Beriša dodaje da je ona brutalno ubijena i da niko od komšija o tome nije prijavio. Beriša: Niko od komšija nije reagovao na Marigonu „Da bi došli do tog ubistva, dvoje ljudi koji su ga izvršili koristili su različita sredstva. Sve nas navodi da verujemo da je bilo galame, bilo je vriska, bilo je poziva upomoć žrtve. Ali niko od komšija nije reagovao da pomogne žrtvi i mislim da u tom pogledu i mi kao građani imamo udela u ovim ubistvima. Imamo prst u ovoj praksi nasilja što ne postajemo glas žrtava da kaznimo dela ovih počinilaca nasilja, dodala je Beriša, ističući da se žrtvama tokom prijavljivanja nanosi predrasuda od strane policije. Država se ispostavlja odgovornom u slučaju Sebahate Sopi u prištinskom naselju „Emšir“, koju je ubio njen bivši suprug. Narodni advokat Naim Ćelaj navodi da je u ovom slučaju došlo do nedostatka brige i odgovornosti za zaštitu žrtve. Ćeljaj: Bilo je manjka brige, danas imamo dva izgubljena života „Tokom ove godine, nažalost, imali smo nekoliko slučajeva gubitka života naših građana, kao posledica nasilja u porodici. I slučaj koji želim da pomenem ovde danas, a koji je očigledno samo izazvao zabrinutost, koji je uputio preporuku državi kako da reši pitanja u vezi sa nasiljem u porodici da se ovi slučajevi ne ponove, bio je slučaj „Emšir“, slučaj „Sopa“. U kom slučaju smo analizirali i nakon istraga se pokazalo da je država odgovorna i da nije ispunila pozitivne obaveze prema građanima kada su žrtve nasilja u porodici. U ovom slučaju došlo je do nebrige i činjenice da su policija i tužilaštvo bili nemarni i danas imamo dva izgubljena života naših građana“, navodi Naim Čeljaj. I tokom 2020. godine zabeležena su četiri slučaja tragičnih ubistava. Tokom protekle godine organizovano je mnogo protesta i marševa za institucionalno reagovanje i zaslužene kazne za lica koja počine takva dela.