Legalizacija bespravno izgrađenih zgrada omogućava regulisanje pravnog statusa dobra, ali i pravni promet imovine prodajom. Ovo je najavljeno na konferenciji za novinare koju je organizovala opština Priština povodom pojednostavljenog procesa legalizacije bespravnih građevina u ovoj opštini. Direktor Direkcije za Urbanizam u opštini Priština, Ardian Oluri, rekao je da ilegalno izgrađene zgrade treba ili legalizovati ili srušiti. Prema njegovim rečima, upisom bespravno izgrađenih objekata u Registar imovinskih prava i katastar omogućava postizanje stvarne vrednosti imovine na tržištu. Oluri: Zgrade bez dozvole moraju biti legalizovane ili srušene „Objekti izgrađeni bez dozvole mogu tada jedan od dva epiloga ili biti legalizovan ili upisan u registar za imovinske potrebe i katastar ili srušen. Glavni razlog je izbegavanje rizika od rušenja. S druge strane, upis u Registar imovinskih prava i katastar donosi mnoge koristi vlasnicima. Prvo je regulisan pravni status imovine, zatim je pravni promet imovine omogućen prodajom, postupkom nasleđivanja. Nelegalno izgrađena imovina koja nije upisana u ovaj registar može se prodati neformalnim metodama de facto prenosom poseda ili cirkulacijom sredstava preko banke, ali ovo je nebezbedan način i sa velikim mogućnostima za manipulaciju na tržištu. nepokretnosti. Nakon registracije, to je moguće uraditi putem overenog ugovora putem bankarskog prometa. Tako je regulisan pravni promet imovine i povećana sigurnost. Upis u Registar prava svojine omogućava postizanje stvarne vrednosti imovine na tržištu, bilo u prodaji ili ne “, rekao je Oluri. Lendita Bećiri iz sektora za Legalizaciju Opštine Priština u Direkciji za Urbanizam rekla je da građani koji imaju nelegalne građevine mogu da ih legalizuju posedovanjem četiri osnovna dokumenta. Bećiri: Sa četiri dokumenta možete podneti zahtev za legalizaciju bespravnih zgrada „Postoje samo četiri osnovna dokumenta koja se mogu primeniti za legalizaciju kuća. Aplikacija je kompletirana, potvrda o vlasništvu označava imovinske dokumente i kopiju plana., Geodetska merenja koja važe za svakog građanina i za predmetnu parcelu i izjavu samog vlasnika i mora ih potpisati sam vlasnik objekta .... U slučaju da nisu svi kompletni na koje obično nailazimo kada ne dovršimo geodetska merenja, pruža im se mogućnost da kompletiraju dokumentaciju koja traje 60 dana i ako su svi dokumenti u redu, postupci za legalizaciju su vrlo brzi “, rekla je Bećiri. Direktor Odeljenja za Prostorno Planiranje, Izgradnju i Stanovanje u Ministarstvu Ekonomije i Životne Sredine, Servet Spahiu govorio je o objektima stvorenim novim zakonom o legalizaciji koji je stupio na snagu u septembru 2018. godine. Rekao je da ovaj zakon ima svojih prednosti jer se jednostavnije primenjuje i trošak je jeftiniji. Spahiu: Zakon o jednostavnijoj legalizaciji zahteva za legalizaciju bespravnih građevina „Novi Zakon o ozakonjenju koji je sačinjen i stupio na snagu 5. septembra 2018. godine imao je za cilj da pojednostavi zakon kako bi se zakon primenjivao i bio što efikasniji. Opšta svrha zakona, iako je izmenjen i dopunjen administrativnim promenama, jeste pojednostavljenje procedura tako da se građani mogu vratiti u legalno stanje ono što su izgradili bez dozvole čak i pre rata, a posebno posle rata, radi unapređenja ekonomskog razvoja njihova kao finansijska imovina za razne hipoteke za pristup finansijama u bankama. Opšti cilj je bio ovo i na neki način upoznavanje stambenog fonda i svega što je izgrađeno i moguće legalizovati i jednom zauvek imati sve procese. Zakon ima svoje prednosti u odnosu na prethodni zakon, jednostavnije je sprovesti procedure, jednostavnije su i troškovi su mnogo jeftiniji. „Iako je sa starim zakonom trošak jednak građevinskim dozvolama koje su pribavljene, ovaj zakon ih je pojednostavio na minimalno 1 evro, troškove za objekte prve kategorije za porodične kuće, dok 2 evra za ostale objekte, bilo da su administrativni“, rekao je on . Spahiu je rekao da je ovaj zakon stupio na snagu nakon godinu dana i da je u početku postojalo interesovanje građana, ali da je politička situacija i pandemija u zemlji smanjila interes građana da podnesu zahtev za dozvolu za njihovu ilegalnu gradnju. Spahiu: Primena zakona o legalizaciji imovine započela je sa godinu dana zakašnjenja "Sprovođenje zakona započelo je sa godinu dana zakašnjenja dok pet administrativnih uputstava ne bude završeno negde u leto prošle godine u avgustu, takođe smo započeli kao ministarstvo i opštine su unele 5 administrativnih uputstava na snazi u avgustu prošle godine ukupne mobilizacije, informativna kampanja nas podržava ur takođe USAID i dobro započeo. U prva dva-tri meseca bilo je dobro nakon toga došlo je do zastoja kada je vlada pala, opštine su pogođene političkim izborima, tempo je pao do kraja 2019. godine, došlo je do povećanja prijave početkom 2020. godine, prvog meseca, drugog bila je dobra mobilizacija, tada je započela pandemija i postala je potpuna promena interesa građana jer je to bilo zdravstveno pitanje.Ali od juna je vraćen povratak, opet u interesu građana“, rekao je Spahiu.