Premijer Aljbin Kurti je na dan kada Sjedinjene Američke Države slave Dan nezavisnosti napisao da demokratija ne štiti samu sebe, naprotiv, narodi demokratskog sveta moraju da je štite. Kurti je na ovoj godišnjici pisao o demokratiji, gde nije propustio da pomene rusku invaziju na Ukrajinu i opasnost regiona od Srbije. „Da je Rusija prava demokratija, verovatno nikada ne bi izvršila invaziju nad Ukrajinom. A takođe, da je Srbija istinska demokratija, ne bi predstavljala tako ozbiljnu pretnju miru u našem regionu. U tom smislu, važni napori predsednika Bajdena da promoviše demokratske vrednosti širom sveta mogu se istovremeno shvatiti kao napori da se održi mir među narodima. Međutim, upravo odbojnost prema oružanom sukobu kod demokratskih država uopšte gura autokrate poput Putina, a pre njega Miloševića, da misle da će napadi na manje demokratske nacije proći nekažnjeno, napisao je on . 4. jula Pre sto šezdeset i jednu godinu, oči sveta bile su uprte u naciju koja se borila za demokratiju. Ta nacija su bile Sjedinjene Američke Države i taj rat je bio Američki građanski rat. U specijalnoj poruci Kongresu 4. jula 1861, predsednik Abraham Linkoln, briljantan pisac sa oštrom intuicijom za istoriju, jasno je izneo izvanredne implikacije rata na budućnost demokratske vlade. Pitanje rata, pisao je Linkoln, „pred čitavo čovečanstvo postavlja pitanje da li... demokratija... može ili ne može da održi svoj teritorijalni integritet protiv svojih domaćih neprijatelja. Postavlja se pitanje da li nezadovoljni pojedinci, mali u broju da bi kontrolisali administraciju..., uvek mogu... da poremete sopstvenu vladu, i tako praktično okončaju slobodnu vlast na zemlji. To nas tera da se zapitamo: 'Da li ovaj prirodni i smrtonosni nedostatak postoji u svim republikama?' Da li vlada nužno treba da bude ili preoštra prema slobodama svog naroda, ili previše blaga da bi sačuvala svoje postojanje? '' Rat u Ukrajini, koji danas privlači pažnju sveta, nije, naravno, građanski rat: pretnja slobodnoj vlasti, u ovom slučaju, ne dolazi iznutra, već izvan nje. Ali baš kao i nepromišljeni pokušaj američkog Juga da se otcepi 1861. godine, neopravdana invazija Ruske Federacije nad Ukrajinom 2022. godine takođe nosi ogromne implikacije na budućnost demokratskog upravljanja. Da bismo razumeli ove implikacije, moramo se obratiti velikom naučniku čije je delo Linkoln najverovatnije čitao: nemačkom filozofu Imanuelu Kantu. Malo je čudo da je Kant, čovek koji se nikada nije udaljio od svog rodnog grada Kenigsberga, koji danas nosi ime Kalinjingrad, Rus, ipak duboko razumeo međunarodne odnose. U svom suštinskom eseju iz 1795. godine Ka večnom miru, Kant je izneo svoju čuvenu tezu da demokratije ne ratuju jedna sa drugom. Ova teza se izuzetno dobro dokazala u proteklih 227 godina. Kao što je čuveni američki filozof Džon Raels istakao, „odsustvo rata među velikim etabliranim demokratijama blisko je kao bilo šta što znamo jednostavnoj empirijskoj pravilnosti u odnosima među društvima“. Istorija nam je pokazala da autokratski vladari, koji ne odgovaraju nikome osim sebi, često koriste rat kao sredstvo ličnog veličanja, teritorijalnog proširenja ili finansijske dobiti. Za razliku od njih, odgovornost prema narodu čini demokratske države generalno manje sklonim ratu. Da je Rusija prava demokratija, verovatno nikada ne bi izvršila invaziju nad Ukrajinom. A takođe, da je Srbija istinska demokratija, ne bi predstavljala tako ozbiljnu pretnju miru u našem regionu. U tom smislu, važni napori predsednika Bajdena da promoviše demokratske vrednosti širom sveta mogu se istovremeno shvatiti kao napori da se održi mir među narodima. Međutim, upravo odbojnost prema oružanom sukobu kod demokratskih država uopšte navodi autokrate poput Putina, a pre njega Miloševića, da misle da će napadi na manje demokratske nacije proći nekažnjeno. I to nas tera da se zapitamo: da li vlada nužno mora biti ili previše autokratska da bi održala mir sa svojim susedima, ili previše demokratska da zaštiti sebe i druge demokratije od spoljne agresije? To je veliki izazov koji je ruski ilegalni rat postavio pred demokratski svet. Ukrajina je do sada ubedljivo prošla svoj test. Uz svu Putinovu nadu da će pokrenuti brzo kapituliranje od strane Ukrajine, ruski blickrig je spektakularno propao. Međutim, predstoje veća iskušenja, ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu. Putin se pripremio za dug, destruktivan rat protiv Ukrajine i računa na oštru zimu koja će naneti maksimalnu patnju evropskim državama zavisnim od ruskog gasa. Iz ovih razloga, između ostalih, za efikasan otpor Putinovoj agresiji zahtevaće više žrtava nego ikada od svetskih demokratija...