Na zidu njene sobe visi nekoliko medalja. Devojka sa jednim hromozomom više u genetskom lancu, više od ovoga ima uspehe.
Od vrlo malih koraka, Medina Surduli je počela da vidi svet bez granica.
Bilo je leto 2001. godine kada je, dok je bila na odmoru na albanskoj obali, napravila prve korake ka tome da postane šampionka. Sa samo pet godina, naučila je da pliva uz pomoć svog oca.„Uz očevu podršku, naučila sam da plivam jer sam imala fobiju od vode. A onda sam počela da plivam sa pet godina i to mi se dopalo. Otac me je naučio prvim koracima plivanja, naučio me je kako da dišem, kako da koristim ruke i kako da pomeram noge. Bili smo na albanskoj obali i tada me je naučio prvim koracima. More je bilo veoma duboko i plašila sam se da će nešto izaći, i posle toga više nikada nisam imala problema sa vodom. Tako me je otac naučio prvim koracima plivanja...“
Čak i tada, nije bilo teško primetiti njen potencijal. Njeni roditelji su neumorno radili na razvoju njenih veština, čak su angažovali i trenera. Sa velikim entuzijazmom, počela je intenzivno da vežba pet puta nedeljno.Seća se devojčica sa Daunovim sindromom prvih koraka svojih uspeha, Medina, koju celo Kosovo poznaje kao šampionku u plivanju.
„Ja sam Medina Surduli iz Prištine i imam 29 godina. Usavršila sam se kroz razne aktivnosti, sa različitim angažmanima i osvojila sam mnogo zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja. Cela Kosovo me poznaje kao šampionku poput Majlinde Kelmendi. To me čini da se osećam veoma dobro i veoma srećnom što sam šampionka. Imam mnogo medalja, imam zahvalnice, imam pehare. Proglašena sam i sportistkinjom godine 2012.godine.”
Medina Surduli je rođena i odrasla u Prištini. Školovanje je završila u Resursnom centru „Perparimi“ u glavnom gradu. Od 2012. godine, kosovska šampionka učestvuje i na međunarodnim takmičenjima. Pet godina kasnije, nagrađena je srebrnom medaljom na Evropskom prvenstvu u plivanju za osobe sa Daunovim sindromom, koje je održano u Francuskoj.Medina je 2018. godine, na međunarodnim takmičenjima održanim na Kosovu, osvojila dve zlatne i dve srebrne medalje.
Medina Surduli je takođe učestvovala na Svetskim zimskim igrama, koje se održavaju u okviru Specijalne olimpijade u Austriji. Tamo je osvojila drugo mesto, a na Kosovu je dobila srebrnu medalju.Medina je takođe odlikovana Predsedničkom medaljom za zasluge od strane bivšeg predsednika Hašima Tačija.
Pored toga, radila je u udruženju “Down Syndrome Kosova“, u Kosovskom operateru elektroenergetskog sistema, prenosa i tržišta (KOSTT).
Sada radi u štampariji „Blendi Grup “ u glavnom gradu.„Moj san je bio da postanem trener za decu sa Daunovim sindromom , ali ovo je ostalo samo san.“
Nakon završetka školovanja u Resursnom centru „Perparimi“, Medina se suočila sa diskriminacijom.
Nakon mnogih uspeha na Kosovu i međunarodnim takmičenjima, nije mogla da ostvari svoj san.„Bilo mi je dosadno tamo [na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta], više su se brinuli o meni nego o drugima. Zato što znam da plivam, znam da skijam, znam da trčim. Bila sam jako tužna što nisam primljena na fakultet. Uradila sam 20 sklekova i bili su iznenađeni, rekli su ' vau , Medina je vešta'. Sanjala sam da budem primljena na Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta. U budućnosti, neka druga deca koja su poput mene dobiju prava na obrazovanje jednaka drugima, kako ne bi ostala kao ja. Sva prava, na poslu, u školi...“
Nakon brojnih uspeha i takmičenja na kojima je osvojila mnoge medalje, odlučila je da sebi postavi izazov borbenim sportom - kik-boksom . Ona životu poklanja zvukove izvodeći preko 140 dela na klaviru.„Sviram klavir od 2010. godine i naučila sam prve korake prstiju za sviranje klavira. Čak i u svojoj sobi imam mnogo medalja koje sam do sada osvojila. Kada ih vidim, daju mi osećaj da sam talentovana i da sam šampionka.“
Medina Surduli, koja ima 29 godina, želi da svako dete sa Daunovim sindromom da budu tretirani jednako i da se ne osećaju ograničeno na svom životnom putu.
„Želim da sva deca sa Daunovim sindromom tretiraju kao sva druga deca. Ljudi sa Daunovim sindromom treba da budu obučenijun 2025.
