Nedostatak političkog pluralizma i kulture političkog angažmana građana unutar srpske zajednice na Kosovu, dostigao je alarmantne razmere i ima snažan uticaj na potencijal zajednice u njenoj borbi za poboljšanje životnih uslova i izgleda svog opstanka na Kosovu, zaključuje se u istraživanju „Građani u politici“ koje je u okviru inicijative „Open“ sprovedeno od strane „Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) i Humanog centra Mitrovica (HMC). U istraživanju koje je rađeno na uzorku od 500 ispitanika direktnim anketiranjem i kombinovanom metodologijom kokus grupa i intervjua unutar srpske zajednice na Kosovu građani su izneli stav da političarima ne treba verovati te da nemaju poverenja u svoje političke izabranike. Građani ocenjuju da je političar sinonim za korupciju i smatraju, da se političari tako ponašaju jer je javna funkcija u stvari partijski plen i sredstvo pristupa privilegijama i bogatstvu. „Na pitanje da li se politikom bave kompetentni ljudi imamo procenat blizu 50 % koji se ne slažu znači potvrđuju da se politikom bave ne kompetentni ljudi dok se svega 7,2 % slažu i misle da se politikom bave kompetentni ljudi. Na grafiokonu tri je prikazano da naši ispitanici misle da političari govore istinu i ispunjavaju obećanja na šta je samo 9, 4% od 500 ispitanika slaže sa time dok se 50,2% ispitanika ne slaže sa tom tvrdnjom i smatra da političari ne govore istinu“, rekao je Srđan Simijonović iz Humanog centra Mitrovica pojašnjavajući rezultate istraživanja. Građani su mišljenja i da se politička elita menja ali da obrasci bavljenja politikom ostaju isti. Kada je u pitanju civilno društvo ocena je da ono nije spremno niti ima kapaciteta da se uhvati u koštac sa konkretnim problemima već je često pasivni posmatrač. Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije upozorava da, ukoliko je jedini motiv za bavljenje politikom ono što se poklapa sa mišljenjem građana u anketi onda srpska zajednica na Kosovu nema potencijal da u budućnosti promeni stvari i da konačno ima elitu koja će raditi za interese građana. „Kada god smo pitali o nekim karakteristikama bavljenja politikom svi su govorili o zloupotrebi, manipulacijama i korupciji i kao zaključak imamo zloupotrebu resursa. Javni resurs se smatra partijskim plenom, a raspodela tih sredstava, resursa i prilika se odvija isključivo po sistemu stranačke lojalnosti. Ono što je problem jeste što je ta vrsta privilegije postala i glavni motiv bavljenja politikom od strane građana. Oni ulaze u politiku da bi se obogatili a time oni zapravo postaju neprijatelji javnog interesa a ne njihovi zaštitnici. Srpsko društvo karakteriše jedno opšte urušavanje demokratske vrednosti. Mi smo to nazvali simulacija demokratije kao jedan opšti zaključak. Zadnji zaključak koji smo doneli jeste da je auto cenzura modus operandi svih društvenih činioca, tu ne govorim samo o medijima što nam je prva pomisao kada govorim o autocenzuri. Autocenzura u nekim oblicima postoji i među građanima koji se ustručavaju da slobodno razgovaraju i izražavaju svoje stavove, političke i bilo kakve i mi smo ponovo došli u situaciju da se šapuće kada se priča o politici i da se okreće iza leđa“, rekao je Marinković. Novinar i direktor Newsmax adrija iz Beograda Slobodan Georgijev i dugogodišnji političar i predsednik Srpskog nacionalnog foruma (SNF) Momčilo Trajković saglasni su u oceni je velika odgovornost u državnomrukovodstvuSrbije a ne u građanima. „Čvrsta ruka iz Beograda ili obrnuto, čvrsta ruka odavde je našla partnera u Beogradu i uspostavila rekao bih jednu vrstu usiljenog jedinstva u toj političkoj zajednici ali ono što ja znam i pratim unazad nekoliko decenija ja mislim da ni u ono najveće Miloševićevo vreme i kasnije nije se desilo da neko iz Beograda ima tu vrstu kontrole kao što je ovaj režim to uspeo da uspostavi. Zašto to kažem zato što posmatrano iz Beograda ovde u tom smislu je u redu, dakle postoji jedna jaka lista i politička organizacija i funkcija te političke organizacije ima zapravo dva cilja jedan je da drži zajedno celu srpsku zajednicu, a drugi cilj je da se suprotstavlja Albancima da bismo odbranili Kosovo i da bi Kosovo ostalo deo Srbije. Dakle, gledano iz Beograda to je na tom nivou, međutim, gledano iz ove perspektive iz perspektive ljudi koji ovde žive, mi zapravo vidimo da ljudi ovde manje govore ili ja bar nisam naišao da ljudi govore o problemima koje im prave Albanci, što mislim da je dobro, nego da imaju probleme upravo ovog tipa da ljudi ovde čak i i na javnim mestima već zaziru da pominju neka imena. Ako vi imate situaciju da vi ne smete da pomenete neko ime u javnom prostoru to je po meni ogroman problem“, rekao je Georgijev. Momčilo Trajković ocenjuje da je za sadašnje stanje srpske zajednice odgovornost na dosadašnjoj politici Beograda kome je, kako je rekao, Kosovo potrebno da se sa njim manipuliše i čuva vlast. „Ne postoji u Beogradu politika koja bi se sa tim složila jer joj je Kosovo potrebno da sa njim manipuliše, osvaja i čuva vlast i to je suština svih politika u Srbiji. Sve politike Srbije su upotrebljavale naš problem. Čak i toj demokratskoj beogradskoj eliti vrlo malo sam uspeo da objasnim da imaju razumevanja, kuda treba da idemo. Ključni problem je što u Srbiji ali i mi Srbi ovde simuliramo borbu za Kosovo”, rekao je Trajković. Istraživanje „Građani u politici“ koje je danas publikovano u Centru za građanski aktivizam u Gračanici podržala je Kosovska fondacija za otvoreno društvo.