Dvocifrena inflacija je glavni problem za privredu Kosova za 2022. Godinu. Građani zemlje suočeni su sa enormnim povećanjem cena izazvanim u početku pandemije COVID-19, dok veliki podsticaj za rast inflacije je počeo nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, krajem februara.

Opozicija je stalno tražila od Vlade Kosova da pritekne u pomoć građanima i privredi. Opozicija je čak predlagala povećanje plata ili smanjenje akciza i PDV-a na naftu i osnovne proizvode.

Međutim, izvršna vlast nije postupila kako je tražila privredna zajednica, već je izdala dva paketa za raspodelu direktnih sredstava građanima.

Vlada je u aprilu odobrila Paket za privredni preporod, gde je za podršku građanima izdvojila oko 100 miliona evra i od kojeg je koristilo oko 800.000 građana. U međuvremenu, Vlada je 3. septembra predstavila novi Paket za suočavanje sa inflacijom u iznosu od oko 150 miliona evra, gde u direktnu podršku nisu uključeni samo radnici privatnog sektora.

U okviru ovog paketa, izvršna vlast je donela meru da subvencioniše preduzeća za 50 odsto povećanja plata za radnike u privatnom sektoru, za prva 3 meseca. Predstavnici privrede su se usprotivili ovoj meri, za koju su tražili bezuslovnu podršku.

Pored paketa koje je predložila vlada, Skupština je odobrila nacrt zakona o određivanju gornje cene, ali ga je LDK uputila Ustavnom sudu.

Zbog teške ekonomske situacije u zemlji izazvane poskupljenjem, opozicioni poslanik Bekim Hadžiju je u junu 2022. godine inicirao Nacrt zakona za povlačenje 10 do 30 odsto sredstava iz Fonda, ali koji nije dobio podršku većine poslanika u Skupštini Kosova. Nakon toga, usledila je još jedna inicijativa građana za povlačenje sredstava iz Trusta, ali se očekuje da će se o ovom predlogu zakona raspravljati na sledećoj sednici, bez podrške Komisije za budžet.

Kosovo je, kao jedina zemlja u regionu, tokom protekle godine bila izazvana energetskom krizom, koja je tokom leta bila posebno pogođena velikim smanjenjem struje.

Tokom ove godine, zemlja se takođe suočila sa štrajkovima. Više od mesec dana, od 25. avgusta do 3. oktobra, UNSK i USONK su organizovali štrajkove i nastava nije održana u većini škola.

Zahtev sindikalaca je bio povećanje plata do usvajanja Predloga zakona o platama. U međuvremenu, u decembru, na predlog Vlade, Skupština Kosova je usvojila dva nacrt zakona, o platama i o javnim službenicima. Očekuje se da zakon o platama stupi na snagu u februaru 2023. Međutim, zakon o javnim službenicima je Ustavnom sudu poslala opozicija.

Univerzitetski profesor Muhamet Sadiku rekao je da je 2022. godina bila teška ekonomska godina, kako za međunarodne zemlje, tako i za Kosovo.

Stručnjak za ekonomska pitanja Sadiku je rekao da je, osim ekonomije, inflacija najviše pogodila građane.

Sadiku: Inflacija je najviše pogodila građane

„I ove godine imamo veoma negativan uticaj globalne krize električne energije i svi ovi međunarodni izazovi odrazili su se na porast inflacije u svim zemljama. Ovaj rast inflacije pogodio je i Kosovo i procenjuje se da smo tokom ovog... imali oko 18 odsto, što je veliki udarac za životni standard građana Kosova. Ovo je najviše pogodilo socijalnu strukturu, nivo nezaposlenosti, penzionere i uopšte korpu jedne kosovske porodice... Moramo uzeti u obzir i 'mišiće vlade' da interveniše u ublažavanju inflacije, jer Vlada Kosova nema kapacitet da se bori protiv međunarodne inflacije, ali treba da se bori za amortizovanje negativnog uticaja inflacije na stanovništvo Kosova. Stanovništvo Kosova, posebno neke socijalne kategorije, imalo je jednokratnu podršku dva puta godišnje i to je daleko od onoga što se kaže da imamo sistemsku podršku... Privatni sektor je generator ekonomskog rasta i što je ovaj sektor razvijeniji, mogućnosti za borbu protiv inflacije su veoma velike. Dakle, čak ni Kosovo nije uspelo da ojača društvenu koheziju i tako ostaje zemlja sa veoma krhkom socijalnom kohezijom i to je zaista zabrinjavajuće za društvo“, naglašava profesor Sadiku.

Predsednik Kosovske privredne i industrijske komore, Skender Krasnići, izrazio je razočarenje Vladom Kosova zbog toga što ne podržava preduzeća i radnike u privatnom sektoru.

Krasnići veruje da će sledeća godina doneti pozitivne promene, posebno u ekonomskom aspektu.

Krasnići: Godina 2022. je bila izazovna, nije bilo podrške Vlade

„2022. godina imala je mnogo izazova, koji su bili neočekivani, ali se nadamo da ćemo 2023. godine imati pozitivne promene jer smo se u godini koju ostavljamo iza sebe suočili ne samo sa pandemijom COVID-a, već i sa ozbiljnim događajem sa ruskom agresijom u Ukrajini, koja je posredno pogodila i nas na Kosovu, sa nedostatkom proizvoda i enormnim poskupljenjem. Takođe, tokom ove godine, preduzeća su se suočila sa velikim finansijskim problemima, koji problemi i dalje traju, a nažalost Vlada Kosova nije uspela da pritekne u pomoć privredi, kao ni radnicima privatnog sektora, koji su čekali od države veću podršku. Očekivali smo da ćemo imati podršku kao preduzeća sa različitim paketima, čak i za bankarske kredite. Kao Privredna komora, stalno smo tražili podršku... Očekivali smo bolju saradnju sa centralnim institucijama, bilo na nivou premijera, ministara, ali ovi su izostali... Takođe, mi smo razočarani septembarskom odlukom vlade o Paketu za suočavanje sa inflacijom. Ovim je privatni sektor pogođen od strane države, posebno radnici privatnog sektora, koji podržavaju državu jer je situacija radnika u privatnom sektoru mnogo gora nego u javnom sektoru“, kaže on.

Čak je i predsednik Privredne komore Kosova Luljezim Rafuna rekao da je visoka inflacija pogodila građane i privredu zemlje.

Rafuna: Visoka inflacija pogodila građane i privredu

„2022. godinu karakteriše mnogo izazova, posebno za poslovanje, sve vreme je postojala neizvesnost zbog ekonomske nestabilnosti, posebno u delu inflacije. Dakle, nijedan biznis nije mogao da predvidi inflaciju u određenim periodima. Inflacija za 2022. godinu dostigla je visoku, dvocifrenu stopu ili najvišu od proglašenja nezavisnosti do sada. Ovo je bio veliki izazov za posao. Drugi je bio izazov, kada preduzeća nisu imala priliku da se oporave nakon perioda pandemije jer je lanac snabdevanja tokom pandemije bio poremećen. Iako je godinu dana nakon pandemije počelo pozitivno kretanje, došlo je do rata između Ukrajine i Rusije, što je indirektno uticalo na naše poslovanje, jer su naše kompanije bile povezane sa evropskim biznisima i direktno su pogođene ratom. Onda se desila energetska nesigurnost i sledeći izazov je bio nedostatak radne snage“, naglasio je on.

Prema izveštaju Svetske banke za našu zemlju, inflacija je porasla na 19,2 odsto. Ove godine došlo je do usporavanja privrednog rasta, a očekivanja su da će stopa bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2022. biti između 3 i 4 odsto, dok je u 2021. taj rast iznosio 10,7 odsto.