17 januara 1982. godine dan je kada su u pokušaju atentata ubijena braća Jusuf i Bardhoš Gervala i Kadri Zeka. Iako je prošlo 39 godina, taj dan ostaje zauvek svež sa svojom žalošću ne samo za porodice, već i za brojne ljude koji su bili duhovno i organizaciono povezani sa aktivistima. Atentat na dva brata Gervala i Kadri Zeka dogodio se u Untergrupenbachu u Nemačkoj. Nemačke državne vlasti objavile su da su nepoznati atentatori ubili trojicu Jugoslovena i da je ovo nova kulminacija tajnog rata u kojem se jugoslovenski bezbednosni agenti i protivnici vlade bore među sobom. Posle Hrvata u emigraciji, Beogradska Vlada objavila je krvavi rat Albancima koji su dolazili sa Kosova. Atentat se dogodio dok je vozač automobila (BME 316, registarska oznaka: HN CI 353) izvlačio automobil iz garaže, vozeći ga unazad u smeru raskrsnice. U snežnom vremenu, negde u prvih 40 metara automobil se zaustavio nakon što je sa gradilišta sa desne strane pucala osoba sa daljine od tri metra. Pored toga, druga osoba je pucala i prišla joj kako bi dokazala da je postigla cilj. Komšije uplašene eksplozijama vide dva muškarca kako beže. Automobil je ostao uključen, pošto je Bardhoš nogom pritisnuo pedalu za gas. Kao rezultat, automobil je nastavio da hoda sve dok se nije sudario sa garažom. Za to vreme vozač je preminuo, dok je nakon sudara motor ugašen. Na mestu događaja policija je pronašla vozača automobila Bardhoša Gervalu, starog 31 godinu, mrtvog, pogođenog sa šest metaka, Kadri Zeka ubijenu od dve rane u telo i Jusufa Gervalu, 36-godišnjeg, takođe teško povređenog od dva udarca. mecima. Der Spiegel (25. januara 1982) piše o motivu zločina da je brza identifikacija žrtava razjasnila i njihov motiv i politički pravac: „Jugosloveni u emigraciji koji su pripadali albanskoj nacionalnosti iz pokrajine Kosovo na jugu balkanske države i koji sva trojica aktivista protiv beogradske vlade “. Bile su i beleške o izvršiocima ubistva. Na mestu događaja, Jusuf Gervala, koji je kasnije umro, šapnuo je policiji "To je bila UDB". Dvanaest puta je na njega pucano iz pištolja kalibra 7,65, a deset udaraca pogodilo mu je srce, pluća i vrat. „Sve je izgledalo kao da je bilo pogubljenje“, rekao je policajac na mestu događaja. To je bila metoda koju je koristila tajna služba, kako je rekao snajperski i policijski instruktor iz Stuttgarta Siegfried Hubner: trebalo je ispaliti četiri metka, „tri da bi uhvatili žrtvu ako je još uvek stajala, kako bi je srušili i onesposobili. za protivljenje, a zatim četvrto neophodno i smrtonosno prepričavanje “. Vreme i atentat bili su vrhunac svađe jugoslovenske tajne službe sa protivnicima režima u spoljnom svetu poslednjih godina. / KosovaPress /