Osobe sa invaliditetom su najmarginalizovanija, najugroženija i najsiromašnija grupa na Kosovu. Ovo kaže direktor Udruženja paraplegičara i paralizovane dece Kosova (HANDIKOS) Afrim Malići. Prema njegovim rečima, ova kategorija ljudi nije uključena u zdravstvene usluge, obrazovanje i zapošljavanje. On u intervjuu za KosovaPress kaže da samo 12.000 ljudi dobija finansijsku podršku u poređenju sa 93.000 na Kosovu.

U udruženju za osobe sa invaliditetom HANDIKOS smatraju da država mora da se obavezuje da pruža usluge osobama ove kategorije.

„U 2011. negde se pojavilo 90-93 hiljade osoba sa invaliditetom, prema popisu stanovništva. Međutim, danas samo oko 12 hiljada ljudi prima novčanu podršku ili neku vrstu penzije kao deca, kao odrasli, ali ne u potpunosti. Zamislite šta to znači, u poređenju sa 93 hiljade. Da ne uporedimo sa onih 15 odsto što ispada da veći broj od 15 odsto stanovništva može da dobije finansijsku podršku, ali mora da dobije usluge na osnovu svojih potreba, koje imaju, ili na strani nekih drugih druge pogodnosti. I da imaju status koji je lični sa invaliditetom“, izjavljuje Malići.

Dalje, on navodi glavne potrebe ove društvene grupe, za koju kaže da su najsiromašnije na Kosovu.

„Osobe sa invaliditetom se smatraju najmarginalizovanijom, najugroženijom i najsiromašnijom grupom naše populacije. Razloga je mnogo, njihovo zdravstveno stanje nije dobro, za koje odgovarajuće zdravstvene usluge moraju da plate i kupuju, a te usluge su svakodnevne ili lekovi ili oprema su svakodnevni. Ne govorim o jednom godišnje ili jednom mesečno, već o zdravstvenim uslugama, dnevnim lekovima. Poznato je da u našoj zemlji još uvek ne postoji Zakon o zdravstvenom osiguranju i da to, između ostalog, osiromašuje porodicu. Drugo pitanje se tiče staratelja ili ličnih asistenata osoba sa invaliditetom“, rekao je Malići.

Prema njegovim rečima, iznos koji država nudi za pomoćnike invalida je nedovoljan.

„Procenjuje se prema podacima UNICEF-a, koji je uvek u fokusu dece, da je samo 12 odsto dece sa smetnjama u razvoju uključeno u sistem obrazovanja. Ovo pokazuje gde je Kosovo. 88 odsto je van obrazovnog sistema. Razlozi su loše zdravlje dece, ekonomska podrška dece, pomoćnika ili staratelja, neadekvatan prevoz, škole mogu biti ne odgovarajuće. To čini glavnim pitanjima ili lancem zašto porodice ne mogu uključiti decu sa smetnjama u razvoju“, dodaje on.

Usluge za osobe sa invaliditetom, dodaje Malići, moraju biti institucionalizovane. On traži da se ova kategorija rehabilituje najmanje jednom godišnje, kao što je to slučaj u zemljama regiona.

„Danas, ako se u porodici rodi dete sa invaliditetom, ta porodica, ta majka je traumatizovana. Nema informacija, nema uputa, nema saveta kako postupiti sa detetom i nema usluga, govorim o institucionalnim službama. Porodica odlazi kući traumatizovana. Krug, porodica, društvo je prejudiciraju, porodica postaje složena i izolovana. Tako da naši građani, društvo 'kriju ih'. Glavni krivac je sistem, naše institucije i društvo što ih 'krije'. „Nijedna porodica ne želi da sakrije svoje dete ili odraslu osobu“, rekao je Malići.

Direktor Handiko-a Afrim Malići očekuje finalizaciju strategije i akcionog plana za osobe sa invaliditetom.

„U procesu smo finalizacije strategije i akcionog plana, koji mora da odobri Vlada Kosova, petogodišnje strategije koja se bavi pravima osoba sa invaliditetom. A proces njegove finalizacije i odobravanja se odugovlači, prošlo je tek pola godine. Ovo je među strateškim dokumentima koji se odnose na ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom u raznim oblastima, gde je oblast blagostanja, oblast poboljšanja zakonodavstva, oblast infrastrukture, socijalnih usluga i mnoge druge oblasti“, zaključio je Malići.

Prema SZO, procenjuje se da oko 15 procenata stanovništva može biti sa bilo kakvim ograničenjima koja osoba može imati.