Stručnjaci za energetsku krizu: Vlada ne bi trebalo da odugovlači sa studijom izvodljivosti za obnovu proizvodnje gasa

Stručnjaci za energetsku krizu: Vlada ne bi trebalo da odugovlači sa studijom izvodljivosti za obnovu proizvodnje gasa

U diskusiji „Budućnost gasa na Kosovu“, Kurtijeva vlada je kritikovana da ne rešava energetske probleme zemlje. Sve dok nije zatraženo da ne odlaže studiju izvodljivosti za vraćanje gasa.

Izvršni direktor Instituta Riinvest Aljban Hašani rekao je da se u nacrtu energetske strategije gas ukratko pominje u kontekstu gasnog master plana, koji se mora izraditi, ali da se, prema njegovim rečima, nema mnogo diskusije o mogućnost gasifikacije lininita.dakle samo kao infrastrukturna ili regionalna gasna mreža.

Izvršni direktor KFOS-a Ljuan Šlaku uputio je kritike na račun Kurtijeve vlade u vezi sa gasnom strategijom. Prema njegovim rečima, Vlada nije napravila nikakvu strategiju po ovom pitanju.

„Dosta se pričalo o tome kako ćemo to uraditi ove zime, mnogo se govorilo o tome kakvu će nam strategiju doneti nova vlada i na koji način vidimo rešenje energetskih problema na Kosovu, a stalno sam imao utisak da je ovde izostala glavna reč. Pričali smo o uglju, pričamo o tome već 30-ak godina i dokazali smo da govorimo o nečemu što je danas u svetu na vrhu nove razvijene paradigme, a to je kako doživeti razvoj energetike u Kosovo, to je gas i u poslednjih 10 godina imali smo strategiju, a to je bila strategija 2018, 2019-2027, koja je bila malo ambicioznija i ta strategija je donela, između ostalog, obavezu da se Kosovo definitivno u budućnosti računa na gas i pristupiti pripremi gasne infrastrukture. Onda šta se desilo sa ratom u Ukrajini, i čekali smo taj trenutak kada je vlada odlučila da smisli novu strategiju iako je oko osam godina pre isteka roka za prethodnu strategiju to bila poruka ‘kako je dobro’, on želi da to bude strategija koja će ići iza poslednjih pokreta, doneće nešto od vremena, ali mi ništa nismo videli, naprotiv, videli smo da je još više smanjeno“, rekao je Šlaku.

Šlaku je apelovao na vladu da ne odugovlači sa izradom studije izvodljivosti za obnovu proizvodnje gasa na Kosovu.

„Kredibilne, globalne institucije su sve više počele da dokumentuju da ćemo upotrebom gasa, između ostalog, poboljšati mnoge globalne ekološke parametre… Takođe, vladi je jasno da imamo krizu izazvanu u regionu i ovo Vlada kaže da želimo da uđemo u infrastrukturu sa idejom da ćemo je koristiti vrlo kratko, a vrlo kratko sa tranzicijom, mislim da je to najmanje 30 godina od sada… Kosovo ima iza sebe strategiju 2018-2027. gde se jasno kaže da je jedan od glavnih razvojnih puteva izgradnja gasne infrastrukture i da bi se kretalo dalje izgrađena je adekvatna zakonska regulativa, Zakon o gasu koji je Skupština usvojila 2016. godine… Gas mora biti razgovarali pre svega sa stručnjacima kao veoma dobroj prilici i od sada treba da pokušamo da damo sve ove informacije za koje vlada kaže da nikada nije imala, pa imamo zakon o gasu… Kosovo je ušlo i u obaveze u regionu ale da bude jedna od zemalja koje su deo regionalnog gasnog pokreta… U poziciji smo, može li se poslati poruka vladi, nemojte odlagati sa studijom izvodljivosti za obnovu proizvodnje gasa na Kosovu“, dodao je Šlaku .

Dok je izvršni direktor Albanskog centra za strateške studije Geri Seljenica rekao da će Albanija posle 2028. izvoziti 20 miliona tona godišnje i pet milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Dok je rekao da Kosovo treba da razmisli kako da smanji zagađenje ugljem.

„Najveći energetski potencijal koji imamo u Albaniji su nafta i gas, a posle 2028. godine Albanija će izvoziti 20 miliona tona godišnje i izvoziće 5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Dok je naš najveći energetski potencijal kosovski ugalj, koji je četvrta najveća rezerva u svetu… Potencijalno Kosovo može da proizvodi 32 milijarde kubnih metara godišnje.Na Kosovu mi mora razmišljati o smanjenju zagađenja ugljem, a ne o uklanjanju uglja. A ako pogledamo kartu zagađenja životne sredine, najzagađenije zemlje, više od Kosova, su Nemačka i Poljska, upravo od uglja. Pitanje je kako očistiti ugalj, što se radi gasifikacijom koju ste imali“, rekao je Selenica.

Da je kvalitet lignita izuzetno nizak, a sastav vlage i pepela nije povoljan u proizvodnji električne energije, rekao je viši konsultant za pitanja životne sredine za gasovode Sabit Resteljica.

„Kvalitet linija izuzetno je nizak i sastav vlage i pepela nije povoljan u proizvodnji električne energije, dok je prisustvo vlage veći trošak koji prvo zahteva njeno sušenje“, rekao je Resteljica.

error: Content is protected !!