Obrazovanje i danas problem romske zajednice

Obrazovanje i danas problem romske zajednice

NVO “Inspiracija” čija je predstavnica Ljiljana Dražević iz Severne Mitrovice nastala je 2014. godine i nju čini udruženje žena, koje se bavi ekonomskim osnaživanjem žena i očuvanjem tradicije. Bave se starim zanatima i ručnim Radovima. Kroz projekte su uključivali u rad i žene Romkinje.

Prvi projekat ove organizacije bio je sa SBM koji su prepoznali ideju da radi na pravima upisa romske dece po afirmitivnim merama. Pored toga što je lredstavnica ove organizacije i na je i staratelj jednog romskog dečaka koji je danas punoletan i obrazovan mladić. Ona je usko povezana sa situacijom Roma na Kosovu.

“To je direktno povezano samnom bilo, jer ja sam imala taj problem pošto je u gradu već poznato da sam ja staratelj bila jednom romskom dečaku. Tako je i počela moja saradnja sa Romima, a pre toga sam radila u kampu Osterodi gde su Romi bili smešteni. I tako je nastala veza direktna između mene i njih”, priča Ljiljana.

Veliki problem je neobrazovanost kod Roma, ali kako ona dodaje, ista situacije i sa onima koji su na vlasti.

“Kao u svakoj državi zakoni i sve te regulative postoje, ali se te regulative ne poštuju, na žalost. Moje mišljenje ja sad govorim u moje ime, ne mišljenje Inspiracije i ostalih žena. Moje mišljenje je da ni jedna ni druga strana ne znaju šta je za bilo koji dokumenat potrebno i koja su njihova prava i obaveze. Moramo da znamo da postoje i prava i obaveze. Veliki problem je neobrazovanost od strane Romske populacije, a sa druge strane verovatno, pošto sam se i ja sa time susretala neobrazovanost i od strane vlasti. Na takvim nekim poslovima treba da radi neko ko je upućen u taj zakon”, napominje ona.

Ljiljana je obrazovana žena koja se informisala i putem interneta, koja govori i o svom slučaju i iskustvu.

“U 90% slučajeva dole su Romi, moramo da budemo iskreni neobrazovani i ne znaju da imaju to pravo, ali kada bi sa druge strane imao ko da ih uputi bilo bi mnogo lakše”, smatra Ljiljana.

Napominje da romska deca najčešće idu u školu kako bi dobijala dečiji dodatak ili socijalnu pomoć.

“Razlog je dubinski, generacijski na to sam mislila. Ne može neko neobrazovan da utiče na svoje dete da bude obrazovano. To je uzročno posledična veza, ali bi mogle institucije da se pozabave sa tom decom i da ih na neki drugi način stimulišu. Deca idu u školu samo dok ne uzmu potvrdu zbog dečijeg dodatka ili socijale i to je velika greška” priča Ljiljana.

Na kraju razgovora ona je dodala da institucije moraju biti usko povezane i moraju proveravati da li ta deca dolaze u školu ili ne kako bi bi se generacijski Romi obrazovali i živeli samostalno od svog zaposlenja i rada.

error: Content is protected !!