Ministarstvo životne sredine ne izdaje ekološke i vodne dozvole, žale se privrednici

Ministarstvo životne sredine ne izdaje ekološke i vodne dozvole, žale se privrednici

Jedan od izazova sa kojima se preduzeća suočavaju u poslednje vreme je obezbeđivanje ekoloških dozvola i vodnih dozvola od strane Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture. To je zbog birokratskih procedura u ovom ministarstvu, velikog broja predmeta za tretiranje i malog broja osoblja za ovaj posao, odnosno nepotpisa od strane generalnog sekretara.

Kao rezultat toga, inspektori istog ministarstva, tokom terenskih obilazaka, u nedostatku ekološke, odnosno vodne dozvole, daju ultimatume privrednim subjektima da prestanu sa radom, a sama ovo ministarstvo im ne dostavlja iste, iako je zahtev od strane poslovanja podnet na vreme za produženje ovih dozvola.

Ovaj izazov dovodi preduzeća u nepovoljan položaj, gde su kao rezultat birokratskih procedura u MŽSPP, bez sopstvene krivice, prinuđeni da prestanu sa radom i otpuštaju radnike.

KosovaPress je zatražio direktan odgovor od zamenika ministra ovog ministarstva, Hisena Durmišija, ali se nije izjasnio o ovoj temi.

Takođe, redakcija se pre desetak dana obraćala kancelariji za medije ovog ministarstva, na ovu temu, ali oni nisu odgovorili.

Podrazumeva se da se na polici ovog ministarstva nalazi oko 700 poslovnih aplikacija za ekološke i vodne dozvole.

Preduzeće iz Uroševca sa tri pogona za proizvodnju betona, kamenoloma i građevinarstvo nije u mogućnosti da od ovog ministarstva dobije ekološku i vodnu dozvolu.

Bujar Avdilji iz kompanije “Toni Compani”, kaže za KosovaPress, kako se kompanije sa tri pogona suočavaju sa poteškoćama u dobijanju ekoloških saglasnosti i drugih saglasnosti koje daje Ministarstvo životne sredine, kako ističe kao posledica kašnjenja u odlučivanju od strane ovo ministarstvo.

Biznismen Avdilji kaže i da je prošlo mnogo vremena da se u MSPP ne odlučuje, te da ova pitanja koja su ostala nerešena, prema njegovim rečima, negativno utiču na poslovanje i sve druge kompanije.

Kaže da su im rezerve ograničene i ako se tako nastavi u nedogled, prinuđeni su da prestanu sa poslovanjem.

„Naša briga je što nemamo odgovor. Uslovno, ako se ne pridržavamo važećeg zakonodavstva, otvoreni smo i cilj nam je da ispunimo sve zakonske uslove, što smatramo da smo uradili, ali trenutno nemamo odgovor i pitanje je na čekanju, nije ni odobren ni odbijen kao zahtev“, rekao je on.

On je rekao da ih, osim što nisu dobili dozvole, kažnjava i inspektorat ovog ministarstva.

„Prijavu smo podneli tokom januara meseca, dok je u roku od tri meseca trebalo da dobijemo odgovor. Ali, još uvek nemamo odgovor na naš zahtev za ekološku dozvolu. Za vodne dozvole je pitanje duže od toga, aplicirali smo tokom prošle godine, ali smo i pored toga bili u stalnom kontaktu sa predstavnicima Ministarstva životne sredine, ali još uvek nisu doneli odluku, gde je razlog ne znamo. Naš problem je što smo, osim što nismo dobili dozvolu, prinuđeni da se suočimo i sa potencijalnim kaznama koje izriče inspektorat Ministarstva. I pored toga što smo na vreme podneli dokaze da smo se prijavili i ispunili sve zakonske uslove“, naglašava on.

Osim toga, Avdilji dodaje da će, ako se ovo produženje nastavi, oko 100 radnika ostati nezaposleno.

„U nadi da nećemo stići do toga, ako se duže vreme nastavi da nemamo odgovor, naše mineralne rezerve će biti iscrpljene, što je sirovina za obavljanje naše delatnosti, a kao rezultat toga imaćemo prestanak aktivnosti i prekid rada. Naša kompanija ima preko 100 zaposlenih, koji posluju u naša tri pogona koje imamo, a ako dođemo do ove tačke, oko 100 porodica će ostati bez mesečnih primanja zbog nemara nadležnih, kaže on.

Biznismen iz Uroševca je, između ostalog, rekao da isti problem imaju stotine drugih kompanija koje se bave ovom delatnošću.

Još jedno preduzeće u regionu Gnjilana koje ima ovu vrstu delatnosti, apliciralo je pre 11 meseci za ekološku dozvolu i još nije dobilo odgovor.

Prema rečima čelnika ovog preduzeća koji nisu želeli da govore pred kamerama, zbog nemara Ministarstva životne sredine, inspektorat istog ministarstva nalaže obustavu vađenja kamena.

U pitanju je posao pred donošenjem odluke o zatvaranju posla i otpuštanju radnika, iako firma ima dozvolu za rad do 2037. godine.

Po ovom pitanju reagovala je i Komora biznisa Kosova, da je blokirano stotine preduzeća i hiljade radnih mesta.

KBK je uputila pismo za premijera Kurtija, zamenika premijera Bisljimiju, ministra Pecija, ministra Aljiua iz NKRM da izrazi duboku zabrinutost zbog nedostatka koordinacije kosovskih institucija, kao rezultat čega su stotine preduzeća i hiljade radnih mesta blokirane.

„KBK je ovim pismom zatražila od premijera i relevantnih ministara da hitno otključaju ove poslove kako ne bi doveli do lančanog kolapsa i prouzrokovali vanredne gubitke za preduzeća, zaposlene i prihode za zemlju. Ova reakcija dolazi kao rezultat neodgovora kosovskih institucija, odnosno MPŠRR, MSPP i NKRM, da komora već dugo traži sastanke bilo pojedinačne ili zajedničke, tako da su stotine zahteva koji su do sada podneti da se reše i da se omogući nastavak rada za ove poslove“, kaže se u reagovanju.

Prema KBK, glavni problem leži u neobnavljanju saglasnosti i ugovora od Kosovske agencije za šume i saglasnosti i ekoloških dozvola od MŽSPP, zbog čega je NKRM blokirana.

error: Content is protected !!