Mentalno zdravlje u pandemiji, stručnjaci kritikuju institucije zbog neprofesionalnog pristupa

Mentalno zdravlje u pandemiji, stručnjaci kritikuju institucije zbog neprofesionalnog pristupa

Zemlja se suočava sa pandemijom COVID-19 oko 10 meseci i posledice koje ova bolest ostavlja za sobom su velike. Poslednja godina smatrana je najizazovnijom u lečenju mentalnog zdravlja. Mnogo je ljudi koji su pomoć zatražili u Centrima za Mentalno Zdravlje i na Psihijatrijskoj Klinici, posle zaraze koronavirusom na Kosovu i preduzetih mera za sprečavanje širenja.

Stručnjaci kritikuju institucije, jer nisu imale poseban pristup profesionalnom aspektu mentalnog zdravlja. Isti kažu da su preduzete mere administrativne, u međuvremenu upozoravaju da će se najveće psihološke posledice uočiti kod starih i dece.

Ima skoro 40 godina iskustva kao profesionalni radnik za mentalno zdravlje, ali 2020. godinu karakterišu kao najtežu u profesionalnom smislu. Neuropsihijatar Sami Redžepi svih ovih godina lečio je ljude sa mentalnim bolestima, ali se ne seća da je došlo do većeg pogoršanja bolesti kod pacijenata.

Redžepi: Došlo je do ponovnog pogoršanja bolesti

„Pored pogoršavanje bolesti kod velikog broja klijenata, problem je što se povećao i broj stanovništva koje je manifestovalo razne emocionalne poremećaje. Kako god bilo, od marta do decembra ima devet meseci u pitanju da bi se bolje razumelo kako je pandemija uticala na stanovništvo, to je kao da si populaciju sotavio veliku toplotu nad glavom, pod takvim velikim pritiskom su bili. Neki od njih su određeno vreme odupirali, ali s vremenom su te snage počele da blede i znakovi su postepeno počeli da se manifestuju“, naglašava on.

Direktor Centra za mentalno zdravlje Sami Redžepi dodaje da je stanovništvo još uvek u akutnoj fazi stresa, ali da je prema njegovim rečima došlo do velikog pritiska stanovništva, kao devedesetih.

Redžepi: U akutnoj smo fazi stresa

„Sve vreme velika mana tokom ovog pandemijskog rata bila je ta što nije postojao poseban pristup profesionalnom aspektu mentalnog zdravlja. Napravljena je strategija, razrađeno je kako će oni reagovati, ali bilo je vrlo malo. Tokom perioda karantina, čak i tamo vrlo kasno, bili smo organizovani da ponudimo taj svoj deo mentalnog zdravlja. Glavni nedostatak je taj što još uvek ne razmišljamo o vrlo specifičnom pristupu u pogledu mentalnog zdravlja stanovništva, čak i kada pandemija prođe. Jer smo u akutnoj fazi stresa. U trajanju od devet meseci, pod veoma velikim pritiskom, sasvim je normalno očekivati hronične poremećaje traumatičnog stresa “, dodaje Redžepi.

Redžepi anti-COVID mere koje su uvedene tokom deset meseci smatra administrativne, za koju je, kako kaže, došlo do pobune stanovništva.

Dalje, on ističe da je u ovom centru bilo mnogo zahteva za usluge.

Redžepi: Takođe je postojala potreba za stanovništvom zbog anksioznog poremećaja

„Imali smo pogoršanje naših klijenata koje nadziramo, ali takođe je postojala potreba za stanovništvo zbog anksioznog poremećaja, poremećaja spavanja, intenzivnog straha, svi ovi elementi su posledica pandemije“, kaže on.

Povećan je broj slučajeva na Klinici za psihijatriju pri UKCK. Doktor Faton Kutlovci naglašava da su mnogi ljudi ispoljavali anksioznost, depresiju i stres.

Kutlovci: Imali smo veliki broj slučajeva koji su tražili pomoć

„Imali smo veliki broj slučajeva koji su tražili pomoć. To je određeni entitet, ali bilo je i nekih drugih koji su zatražili određene psihijatrijske usluge, stručnu pomoć za mentalno zdravlje, osoba koje su manifestovale anksioznost, depresiju, akutno stanje reakcije, stres. Koji su imali kao rezultat strah, san, brojne somatske prigovore“, naglašava on.

Kutlovci dodaje da je pandemija povećala broj slučajeva psihijatrijskih poseta, istovremeno naglašavajući da je to u velikoj meri uticalo na promenu načina života.

Kutlovci: Sada je nivo simptoma visok

„Bilo je slučajeva kada su nam postavljana najjednostavnija pitanja. Na primer, Da li se usuđujem da dezinfikujem voće“, „Da li se usuđujem da dodirujem novčanik“, „Da li se usuđujem da dodirujem drvo, metal“, pa čak i „Da li se usuđujem da zagrlim svoju decu“. A to je uticalo na ljude da potom traže informacije i često je tendencija pružanja obilnih informacija o koronavirusu i mogućim posledicama uticala na ljude da dobijaju dezinformacije što je rezultiralo povećanim nivoom straha. Mogu da kažem da su generalno simptomatologiju iskusili svi, ali više oni koji su imali psiholoških problema pre pandemije, a sada je nivo simptoma veći“, najavljuje on.

Ovaj period je takođe doveo do povećanja zloupotrebe korisnika duvana, alkohola i opojnih droga. Kutlovci naglašava za KosovaPress da su velika očekivanja da će to imati posledice po decu i starije osobe.

Kutlovci: Biće psiholoških komplikacija kod starijih i dece

„Kada je osoba izložena situaciji koja može biti potencijalno traumatizovana, on ili ona će manifestovati simptomatologiju koja može biti prisutna određeno vreme. Ali, ako se ne leči, može se produžiti i na osnovu toga mislim da će posledice pandemije koronavirusa u pogledu mentalnog zdravlja biti prisutne tokom sledeće godine, ali možda i drugih godina. Jer, osim što ćemo promeniti pristup životu, biće i psiholoških komplikacija, posebno kod starijih, ali i kod dece“, dodaje Kutlovci.

Sami Redžepi i Faton Kutlovci kritikovali su institucije, jer prema njima one nisu davale prioritet mentalnom zdravlju. Zbog toga oni  pozivaju tokom ove godine, da imaju na umu njihove preporuke.

error: Content is protected !!