Kosovska ekonomija je u najkritičnijoj tački, potrebna je akcija Vlade da se izađe iz krize

Kosovska ekonomija je u najkritičnijoj tački, potrebna je akcija Vlade da se izađe iz krize

Kosovo je ušlo u ekonomsku krizu, koja proizvodi negativne efekte u ekonomskim i socijalnim aspektima kosovskog društva.

Dok su zemlje regiona, Evrope i sveta preduzele mere za podršku građanima i privredi u ovoj finansijskoj krizi sa najvećom inflacijom ikada, Kosovo, odnosno Vlada Kosova, ne radi tako nešto.

Ovako je ocenio bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Gerdžaljiju, koji je istakao da je vreme za akciju, a ne samo za rezonovanje Vlade.

Ekonomski ekspert Gerdžaljiu za KosovaPress naglašava da je Kosovo ušlo u krizu, a Vlada to ne prihvata kao realnost.

„Bojim se da je jedna od najkritičnijih tačaka sa kojima se kosovska ekonomija suočava u ovoj gorkoj realnosti činjenica da se na neki način zanemaruje termin kriza i da se ne prihvata kao realnost da smo u krizi. Drugo, Kosovo je išlo iz krize u krizu, jer smo imali ekonomsku pandemiju i kada se svemu tome doda kriza izazvana ratom između Rusije i Ukrajine, to zaista još više povećava tenzije. Mnoge zemlje sveta su u panici, prva briga je činjenica da smo na Kosovu za mesec maj imali stopu inflacije od 12,5 odsto, kupovna moć evra na Kosovu je opala za skoro 50 odsto, znaju ovo najbolje građani čijih 100 evra pre tri meseca danas ne vrede ni 60 evra. Dakle, ovo je velika zabrinutost i sama činjenica da mnoge zemlje u regionu analiziraju modalitete i metode kako da postupe prema preduzećima i građanima, na Kosovu se tako nešto ne dešava. To je zaista velika briga“, kaže on.

Gerdžaljiu smatra da ova vlada ima stručnjake u toj oblasti, ali prema njegovim rečima, ona ne deluje da bi se suočila sa krizom.

„Kosovo je ušlo u ekonomsku krizu koja će generisati negativne efekte u budućnosti, bilo ekonomski ili socijalno, ali i u drugim delovima kosovskog društva. Drugo, zakopavanje dijaloga sa javno-privatnim partnerstvom je najveća slabost koja je zahvatila kosovsko društvo… Bez suočavanja sa problemom nema rešenja. Problem se ne može rešiti ako čovek pokuša da ignoriše problem i ne prihvati ga kao realnost. S tim u vezi, smatram da bi vlast trebalo da bude opreznija. Želim da verujem da u vladinom kabinetu postoji stručnjak za ekonomske, socijalne i integrativne oblasti, ali vreme je za akciju a ne samo za rasuđivanje“, kaže on.

On je dodao da su svi pokazatelji ove krize zabrinjavajući, a kritikovao je i poslednju odluku Vlade Kosova da postavi granične cene goriva, što prema njegovim rečima, ova akcija izvršne vlasti ne pomaže ni građanima ni privredi. Prema Gerdžaljiu, najveća pomoć bi bila kada bi ova vlada smanjila akcize i PDV na gorivo.

Stručnjak za ekonomiju Muhamet Spahiu kaže da bi smanjenje akcize na naftu uticalo na lakši život građana.

„Apsolutno, akciza se smatra porezom na luksuzne proizvode, a nafta više nije luksuz, iako uvek postoji akciza na naftne derivate. Međutim, to je vrlo lako ukloniti jer nema nikakve pravne implikacije, to se radi samo odlukama vlade, dakle bez implikacija skupštine. Veoma je lak za primenu i normalno bi imao direktan i veoma brz efekat olakšavanja života građana i indirektnog povećanja kupovne moći“, kaže on.

Neke zemlje u regionu, Evropi i konačno u Sjedinjenim Američkim Državama smanjile su akcizu na naftu.

error: Content is protected !!