​Tribina o suživotu i saradnji mladih iz Srbije i sa Kosova: Pomak je i kada se složimo da se oko nečega ne slažemo

​Tribina o suživotu i saradnji mladih iz Srbije i sa Kosova: Pomak je i kada se složimo da se oko nečega ne slažemo

Pitanja o mogućnosti suživota, saradnje ali aktivnosti na izgradnji zajedničke budućnosti kao i istraživanje stavova i percepcije mladih u Srbiji i na Kosovu ključna su tema oko koje su se okupile tri NVO iz Novog Sada i jedna iz Prištine. One su danas u Medija centru u Čaglavici predstavile zajednički projekat pod nazivom „Mnoge perspektive, mnoga iskustva usmena istorija“.

Izražavajući svoje stavove o bivšoj zajedničkoj državi, o tome šta pojedincu znače nacionalna obeležja i da li se rat može ponoviti otkrili smo mnogo o sebi ali i naučili o drugima, složili su se učesnici diskusije.

Iako nema neki poseban odnos prema zastavi kao nacionalnom obeležju za Arbiasa Komonija, mladog glumca iz Đakovice ona je značajna jer su njegova najranija sećanja u vezi sa njom.

„Ja sam beba koja je rođena obmotana zastavom, našom tradicionalnom zastavom crno crvene boje. Zastava za mene predstavlja kulturnu vrednost jednog naroda i to bi bilo sve. Međutim, jednog lepog dana ja ustajem veseo i čujem da mi se kaže: vidite ovo više nije vaša zastava, jedna čudna zastava u više boja, to je zastava koju prvi put vidim i bio sam šokiran jer nisam imao nikakvu emotivnu ili kulturnu vezu sa njome. Neki čudni simboli sročeni u plavoj boji. To je ta nova zastava i prema njoj ja ne osećam nikakvu emotivnu vezu osim da je prihvatimo u ličnim ili sličnim dokumentima i to radim samo zbog formalnosti“, rekao je Komoni.

Emotivnu vezu i osećaj za nacionalno obeležje nema ni glumica iz Novog Sada Jelena Galović. Ona smatra da čak i preterana identifikacija sa nacionalnim simbolima vodi u teži oblik ekstremizma.

„Ja sam rođena u Jugoslaviji i za mojih 37 godina života moja država je promenila i oblik i ime i zastavu jedno četiri puta minimum i zastavu i himnu. To je sad kao došao je ovaj, sad je ovo, došao je ovaj, e sad je ovo i ne mogu da se uopšte identifikujem ni sa čim od toga, a opet apsolutno razumem taj fenomen da kada ti je nešto oduzeto, zabranjeno, tretirano kao zločin, samo tvoja ljubav prema tvojoj zemlji, naravno da posle toga imaš veliki revolt i da ti je potrebno da posle toga još više ističeš to i još više se identifikuješ, ali za mene ta velika identifikacija donosi ekstremni nacionalizam koji mislim daje veoma opasan. Naravno, svi treba da volimo svoje zastave ali može iz toga da se ode u sledeći ekstremizam. Onda nije bilo dozvoljeno a sada nam je potrebno da bude svuda i onda je to prevelika identifikacija sa tim što mislim da je opasno“, rekla je Galović.

Mladi pravnik iz Prizrena Ljeotrim Germizaj kaže da je rat prošlost na koju nas samo podsećaju političari, dok su narodi na Balkanu okrenuti evropskom putu, zapošlajvanju i razvoju.

„Građani u Srbiji, Crnoj Gori na Kosovu u Albaniji i svuda žele stabilnu ekonomiju, zapošljavanje, razvoj i blagostanje i ne verujem da hoće i žele novi rat jer političari koriste retoriku rata samo da bi kamuflirali probleme i realne potrebe građana i da bi što duže ostali na vlasti oni se oslanjaju na ove teorije, demagogije i retorike. Tako da mi ka Evropa, kao države i zemlje moramo nastaviti napred dajući prednost mlađim generacijama, ekonomskom razvoju i saradnji za dobrobit čitavog čovečanstva. Sve što se dogodilo treba da se osudi, kazni i prihvati kako bismo zajednički svi narodi Balkana i Evrope nastavili ka EU ostavljajući za sobom retorike koje podstiču pretnje i mržnju što je i u prošlosti dokazano kao vrlo štetno“, kaže Grmizaj.

Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam kaže da se mora razgovarati te da se otvaranjem zajedničkih tema polako stiže i do onih koje su bolne za obe strane.

„Zajednički problemi mladih i sa Kosova i iz Srbije i iz čitavog regiona jesu nezaposlenost i zatrovana društvena atmosfera, jeste jedan loš ambijent u kome oni ne vide perspektivu i zato beže odavde. Beže i zbog naših isključivosti kada tumačimo prošlost onda njih trujemo sa onim što je naše iskustvo i što nas boli jako. Ja mislim da je tu produktivnija stvar da razgovaramo o onome šta nam je zajedničko, koji su nam zajednički problemi, da razgovaramo i o prošlosti jer ipak se radi i o realnoj istoriji. Naravno da svako ima svoje viđenje svega toga ali moramo doći do jedne tačke gde ćemo reći ovde se slažemo da se ne slažemo, jer ako idemo dalje i ako budemo kopali onda se vraćamo u devedesete i onda nam je jedina varijanta da se ponovo uvatimo za gušu a ja mislim da to nikome nije u interesu“, naglasio je Popov.

Asocijacija kultura „Nova“, Centar za regionalizam i Centar za demokratski razvoj „Europolis“ iz Novog Sada u saradnji sa Inicijativom za usmenu istoriju iz Prištine zajednički sprovode projekat koji ima za cilj otvaranje dijaloga između mladih na Kosovu i u Srbiji.

error: Content is protected !!